Biseri i svinje

„Hoćeš li to da me udebljaš, je l‘?“ upita me podrugljivo, haman zajedljivo debeljuškasta Mersida, kriveći lice u grimasu, pritom odmjeravajući skupu kutijicu sa šest gustatornih slatkih čudesa, akribično odabranih koju joj ponosno uručih. A mogla je samo jednostavno reći „hvala“. Ali nije. A, mogla sam ja biti pametna, ništa joj ne darovati. Ali nisam.

Eto, jeste vala, ni o čemu drugom ne razmišljam, pomislih ljutito, nego o tome da baš TEBE, ja loša i pokvarena, udebljam jednom kutijicom keksa i da tim pokvarim to tvoje astralno tijelo već nagizdano s najmanje deset kila viška. Eto, baš to želim! Da tebe manekenko, ugojim. (Ne rekoh joj, naravno, ništa od ovog.)

Znam da ih je smazala. Da niko ne vidi. Ni ona sama. I oblizala je prste. I malo joj je bilo, jer to ide brzo onom koji ne zna šta jede:
“Griz po griz je prava varolija, guzici svakoj istinska čarolija.” Baš!

Shvatih da se danas ne daruje svakom. Svašta.

(posjeta 276 puta, 1 danas)
Total 2 Votes
0

Šta bi promjenili?

+ = Verify Human or Spambot ?

O autoru

Nadža Mujkić
Web stranica | + posts

Napišite komentar

Vaša e mail adresa neće biti prikazana

Start typing and press Enter to search