De, daj bogati!
-
- 31. Oktobra 2020.
Daj koliko možeš halaliti i zaboravi da si dao! Pomozi i šuti.
Ako si već u prilici da učiniš dobro, spusti pogled, zahvali se.
Da, budi zahvalan jer možeš.
U skromnosti zna biti ljepota, u šutnji mir.
Ali ne ide tako kod nas – insana – izgleda.
Mi želimo zahvalnost, veličanje, zvona.
Kako smo dobri.
Kako smo moćni.
Velikodušni.
Kako smo fini i, na koncu, kolika smo samo žrtva tog svog i sveg dobročinstva! Jer, zaboga, nezahvalnost je sve što dobijemo zauzvrat.
A toliko smo samo dali… Sebe. Sve svoje.
Pa to onda češljamo kukajući u krugu istomišljenika, a taj krug ogroman – nekako ispadosmo svi dobročinitelji.
Nezahvalnog nikako imenovati, kobajagi prepoznat će se! A niko ga i ne zna!
Je li to baš tako?
I da li uvijek moramo naplatiti svoje djelo?
Eno, gledam, Alma izlaže svoje razočarenje po Facebooku! I ibretim se.
Sve haman dala, pomogla, učinila, a taj neko nezahvalan – još je bojkotuje.
Aaa, nesreće! Ha-ha-ha.
A drugovi komentiraju. Znaju iz iskustva…
Ma, daj bogati!
Prestani.
Utihni.
Ništa nije naše.
Šta bi promjenili?
O autoru
