INSPIRACIJA

Magija u komšiluku

Komšijine gaće
Komšijine gaće

Vala mu je i ime neobično za našu mahalu. Sav je neobičan, kad bolje razmislim. Šutljiv. Nevidljiv. Sa svima ljubazan, na „Vi“, dobar dan za dobar dan, rijetko kad više.

Dana mu je komunikativnija, zna i u selo otići. Doduše svake prestupne, ali se desi. Stalno u nekom poslu, uvijek povijen u hodu. U kariranom džemperu, pantola crnih, na člancima stegnutih lastikama da ne smetaju pri radu, sijedih kosa, a pogleda uprtog sebi pred trošne opanke i ruku otegnutih haman do zemlje, hrapavih i velikih. Naš komšija Franc ili samo Komšija, kako smo ga svi zvali.

Franc je zvučalo nekako isuviše švapski. Peta kuća od naše, na istoj strani. E, taj komšija ima bašču. Samo takvu. Magičnu. Prostranu i mirisnu, vječno plodnu.

Nema godišnjeg doba da nije gizdava. Prelijepa. Nema šta tu sve ne raste! A, on haman samo što nešto ubere, isto preko noći opet nikne. I više, meni se čini. Zato kad Franc sije, i mi sijemo, neće l’ Bog dati da i kod nas tako rodi. U dan, u dva (ko ne može da stigne isti dan). Ali ne da Bog. Jučer smo sijali krompir. I jučer je njegova zemlja mirisala drugačije nego naša.
I nije to bilo bez razloga, jutros gledam. Samo Komšija može da posadi krompir i da on nikne preko noći!

„I da ima kravu, telila bi se šest puta“, reče moja Zada gledajući me podrugljivo.

„Kod komšije je uvijek magija. I u gaćama“, odvratih joj.

Postidila se. Malo. Možda i više.

(posjeta 244 puta, 1 danas)

O autoru

Web stranica | + posts

One thought on “Magija u komšiluku”

  1. Hasan Melkic says:

    Sve sto radi moja seka je uvjek nesto posebno❤️

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *