Moje mahale

Danas sam malo prošetao. Volim iz čista mira šetati po starim mahalama i sokacima, dok se ne izgubim pa ne znam ni sam odakle sam došao. Kad naiđem na stare bosanske kuće, ne znam u šta prije da pogledam. 

Naviru mi starinski nazivi, a za haman svaki znam šta je šta: minder, sahan, pendžer, basamaci, otoman… Bude mi drago što nisam baš moderan toliko i ponosno se osjetim staromodnim i što još u meni ima djedovine.

Zažmirim, udahnem duboko i držim zrak dok mi se ne zamanta. Tačno osjetim mirise, sve, od kahve do sogan dolme. Onda me ponese sav taj trenutak i kao da mislima otputujem u taj vakat. 

Čujem neku sevdalinku na radiju, tiho pojačanu. Vidim staru nanu u šarenim dimijama kako zalijeva cvijeće iz bakrenog ibrika i dedu sa francuzicom kako drži čibuk i duhani, baš s merakom. A u drugoj ruci šiš, okreće ga i treska da ne zagori kahva, a vatra pucketa li pucketa. 

Nasmijani oni, pa se nasmijah i ja.
Vriska djece sa ulice me vrati u stvarnost, ali miris kahve ne prolazi. Odoh i ja na jednu, nije iz šiša, iz aparata je – espresso filteruša, ali će  leći s merakom

(posjeta 698 puta, 1 danas)
Total 14 Votes
0

Šta bi promjenili?

+ = Verify Human or Spambot ?

O autoru

Senad Guso
Web stranica | + posts

Napišite komentar

Vaša e mail adresa neće biti prikazana

Start typing and press Enter to search