Reče mi Šejh, lani, na vratima tekijskim: “To je od šejtana, zikrom je odbij, zaboravi, brani se!”
A ja, još i više, pronalazim je svuda i jača je.
Ovo nije šejtan ne mere biti, hranim je stotinama hiljada tespiha. Zrna mi bride pod prstima, jezik više ne bi znao progovoriti do tespiha riječi, a sve opet je ona! Svuda je ima!
Jutrom me dočeka u haljinama bijelim, mirisna i čedna put džamije me šalje, dočekuje me topla i zanosna i moja.
A sve sam pod abdestom, u havletu sam godina ravna. Da je se branim više ne znam hoću l’ moći. Sve što radih, njoj me više vodi. Noći su mi osmijesi i slapovi kose crne i žubor riječi i sve mi je Bože, Ljubav njena! Pa, kako da je odučim sebi? Koji zikir, protiv meleka je?
(posjeta 138 puta, 1 danas)
