INSPIRACIJA

Zub

dental 4120071 640 1
dental 4120071 640 1

Danas sam izvadila zub. Teško mi je bilo, kao da sam izvadila i bacila u smeće dio sebe. Da je to makar bio onaj dio mene koji mi se ne sviđa, ne bih suze lila. Zubi su mi se oduvijek sviđali, davali su mi neku osobnost i potvrdu brige o sebi. Smijala bih se široko otvorenih usta, a to rade samo oni koji se prave da su jaki, u inat ovima koji znaju da nisam! I strah sam znala maskirati osmijehom, a donekle i tugu.

Nijedan tevhid nije prošao da se nisam smijala, pa kad bih se dobro uštinula i shvatila da je neprikladno, počela bih plakati. A zubi su stajali, ko bedem, ko ona nanogica koju nose ljudi u kućnom pritvoru.

– Kriva sam, priznajem, ne znam drugačije, kao da su zubi pričali.

Davali su mi dobar alibi.

– Dokle ćete, pita taksista?

– Do zubara. Na popravku, ništa strašno, velim.

– Uh, meni su neki dan izvadili četvorku, tužno će on!

– Nisi to smio dozvoliti, smiješkam se dok mu pokazujem zubiće…onako zlobno!

Nisam ni došla do zubarske stolice, vidim samo kliješta i nešto nalik na šarafciger i svoj mrtvi zub.

– Nije moglo drugačije, govori žena, a ja mislim na taksistu.

Odoh ga potražiti, mislim da je ovo neka zavjera, zubarsko – taksistička.

Mrtvi zub mi je oduzeo moć, moć foliranja. Kako bez alibija dalje?

(posjeta 143 puta, 1 danas)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *